Putem ovog intervjua ćemo se upoznati sa dr Mirkom Šaranovićem.
Zbog čega se odlučio baš za medicinu i da li bi nešto mijenjao, kako je to živjeti u porodici ljekara, šta smatra svojim najvećim uspjehom, te brojne druge odgovore – imaćete priliku da pročitate u tekstu ispod.
1)Da li nam za početak možete reći nešto o sebi?
–Rođen sam 08.11.1963. godine u Šapcu gde sam završio šest razreda osnovne škole . Nakon toga moja porodica se preselila u Bar u potrazi za poslom mog oca koji je inženjer agronomije, a moram reći da je postojala i njegova izražena želja da se vrati u Crnu Goru, s obzirom na to da je rođen na Cetinju i da mu je čitava porodica bila ovde. Osnovnu i srednju školu sam završio u Baru koji sam veoma brzo zavoleo kao da je moj rodni grad .Nakon srednje škole upisujem Medicinski fakulet Univerzeta u Beogradu, te kao i čitava tadšnja generacija srednjoškolaca u Jugoslaviji, odlazim u vojsku na godinu dana.
2)Zašto baš medicina (kardiologija) ?
-Što se tiče medicine, još kao mali sam nekako prelomio da ništa drugo ne dolazi u obzir a to je nekako bilo i logično obzirom da sam bio odličan đak a upis na Medicinski fakultet je tada, kao ustalom i danas, bio prava premija. Konkurencija velika tri do četiri kandidata na jedno mesto, posebno u Beogradu. Kada je u pitanju kardiologija, ljubav se javila kasnije tokom rada pre svega .
3)Gdje ste završili osnovne i specijalističke studije?
–Na Medicinskom fakuletetu Univerzieta u Beogradu sam završio osnovne studije, diplomirao sam u roku u martu 1989. godine. Specijalistički ispit iz Interne medicine položio sam na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u septembru 1998. Godine. Subspecijalističke studije – odsek Kardiologija, sam završio u oktobru 2005. godine takođe na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu .
4)Odmah posle magistarskih završili ste i doktorske studije . Koju ste temu izabrali i zbog čega?
Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu magistrirao sam u martu 1995. godine.Tema magistarskog rada je bila „Promene sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska u toku testa fizičkog opterećenja kod normotenzivnih i kod osoba sa blagom hipertenzije’’. Doktorirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u maju 1998. godine. Tema doktorske disertacije bila je „Električna bioimpedanca u proceni hemodinamskih poremećaja arterijske hipertenzije“.
5) Gdje ste sve radili ?
Nakon završenih studija i obaveznog staža zaposlio sam se u JZU DZ Bar gde sam radio kao lekar opšte prakse u raznim ambulantama a potom i u Hitnoj medicinskoj pomoći koja je u to vreme i osnovana u Baru. Od 1998. godine stalno sam zaposlen na Internom odeljenju OB „Blažo J Orlandić“. Poslednjih 13 godina sam radno angažovan na mestu šefa Koronarne Jedinice. Poslednjih nekoliko godina sam stalno angažovan kao konsultant u PZU ,,DR Masoničić’’ u Baru.
Kada je akademska karijera u pitanju, izabran sam u zvanje Docenta univerziteta u januaru mesecu 2005. godine na „Montenegro Tourisam School“ Univerziteta Mediteran za grupu medicinskih predmeta . 2015. godine na istom fakultetu Unverziteta Mediteran, izabran sam u zvanje redovnog profesora Univerziteta Mediteran.
6)Takođe ste i profesor? Da li Vam je teško da uskladite obaveze?
Ponekad zna da bude dosta naporno ali ako se dobro organizujete i imate bezrezervnu podršku porodice onda se to lako prevazilazi.
7)Šta smatrate prednostima, a šta manama svog posla?
Osnovna prednost je što radite ono što volite, kao i naravno osećaj da ste u mogućnosti da pomognete nekome ili mu spasite život su stvari koje vam pružaju neopisivo zadovoljstvo i ličnu satisfakciju. Mana je što zahteva velika odricanja i svakodnevni i gotovo celodnevni angažman, čega bojim se mnogi nisu svesni, posebno oni koji su skloni paušalnim. a često i zlonamernim kritikama zdravstvenih radnika.
8) Ukoliko biste ponovo birali, da li bi Vaš izbor bio isti poziv?
Da, ne bih ništa menjao.
9)Da li kardiologija kao takva zahtijeva konstantnu doživotnu edukaciju, odlaske na seminare i sl?
Ne samo kardiologija, već medicina generalno gledano, zahteva stalnu edukaciju, ali i pre nego što smo upisali Medicinski fakultet to smo znali – da će učenje biti celoživotni proces.
10)Da li biste studentima medicine preporučili kardiologiju za specijalizaciju ili ipak mislite da to zavisi od ličnih afiniteta i preferencija?
Smatram da svako ponaosob mora da odluči kojom će se granom medicine baviti, sve su na svoj način lepe, izazovne i imaju svojih prednosti, naravno za pojedine od njih je pored ljubavi potrebna izvesna količina talenta, ali rad uvek zauzima 99% u celokupnom uspehu.
11)Vaša supruga je takođe doktor, a ćerka Vam je trenutno na studijama medicine. Da li ste jedni drugima podrška ili Vam im to otežava?
Podrška svakako koja je ne samo u razumevanju, već često i parktična. Nebrojeno puta su mi pomogli – pre svega supruga tokom pisanja rada, spremanja predavanja i ispravljanja studentskih kolokvijuma. Kada je ćerka u pitanju, ona je student IV godine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dobro joj ide, a odluku da studira medicinu je donela sama bez obzira na to što je videla u kući da to nije nimalo lako, a njena pomoć se ogleda pre svega kada je potrebna pomoć oko različitih tehničkih problema, jer ja sam starija generacija pa nisam baš preterano vešt po tom pitanju, znam osnovne stvari.
12)Šta smatrate svojim najvećim uspjehom?
Moj, a ne samo moj, već i supruginih uspeh, je što smo sačuvali porodicu koja je mirna i stabilna i koja je, usudiću se reći, osnov i inspiracija da bi se moglo uraditi bilo šta drugo u profesionalnom smislu.
13)Šta biste savjetovali budućim kardiolozima?
Naporan rad i posvećenost se uvek isplati i na kraju dovodi do rezultata.
14) Koja bi bila Vaša poruka čitaocima za kraj?
Vašim čitaocima bih zaželeo pre svega dobro zdravlje, ličnu i porodičnu sreću i naravno da se ova pandemija Covida 19 što pre završi i da se svi što pre vratimo normlanom životu.
Razgovor vodila Jasmina Struga