DR LAKIĆEVIĆ ĐERKOVIĆ – ,,EPILEPSIJA JE NAKON MOŽDANOG UDARA, NAJČEŠĆA NEUROLOŠKA BOLEST.
Epilepsija je, nakon moždanog udara, najčešća neurološka bolest. Epilepsija je hronična bolest koja se
odlikuje spontanim ponavljanjem epileptičkih napada usled prekomernog nadražaja grupe nervnih ćelija
(neurona). Dijagnostikuje se kliničkim nalazom i elektroencefalografijom (EEG). EEG predstavlja
neinvazivan metod za dijagnostikovanje ne samo epileptičkih napada već i poremećaja spavanja,
metaboličkih poremećaja, demencija,intoksikacija, različitih upalnih procesa mozga (encefalitisi),migrene
itd. Tehnika je konformna, bez zračenje, traje oko 20-30minuta, za koje vreme pacijent leži. Poremećaji
spavanja, prije svega prekomerna dnevna pospanost,prekidi disanja u toku spavanja, hrkanje, sindrom
nemirnih nogu mogu se dijagnostifikovati analizom EEG u spavanju tkz.polisomnografijom.
Nisu samo epileptički napadi oni koji imaju klasični opis tj. GTK generalizovano-konvulzivni napadi (kada
pacijent uz krik izgubi svijest, ima kočenje cijelog tijela, pada, zatim ima trzajeve, modar je u licu, ima
penu na ustima, umokri se itd) nego i zagledavanja ( „prekid filma“),uz/bez automatski radnji ili pokreti
u vidu mljackanja, pućenja, kratki trzajevi bez gubitka svijesti,violentni napadi u spavanju itd. Nekada
pacijenti imaju auru –predznak, najavu da će se desiti napad u vidu mučnine koja se penje u sredogruđe,
vrtoglavice, vidne,slusne ili halucinacije ukusa, fenomene kao što je „ vec viđeno“ itd. U preko 50%
slučajeva dešava se da prvi epileptički napad nije bio prvi već su se i ranije dešavali manji napadi koji nisu
bili prepoznati.Treba napraviti razliku između provociranog epileptičkog napada (koji može da se desi
bilo kom čoveku kada se pređe konvulzivni prag) i epilepsije koju odlikuje spontano ponavljenje
epileptičkih napada. Najčešći provokacioni faktori su alkohol ( alkoholni delirijum), psihoaktivne
supstance, pad nivoa šećera u krvi, odrađeni lekovi, nagla obustava nekih lekova, pad nivoa natrijuma u
krvi itd.
Najčešći uzroci epilepsija su genetski, hipokampalna skleroza, tumori i traume mozga, moždani
udar,malformacije krvnih sudova, perinatalna trauma itd. U 30-40% uzrok je skriven ( kriptogen).
Epilepsije se dijele na generalizovane i fokalne. Generalizovane idiopatske ( genetske) se odlikuju
normalnim neurološkim i intelektualnim razvojem, uz normalan nalaz magnetne rezonance ( MR) i
karakteristične promene u EEG-u. Najčešća među njima je juvenila mioklonička epilepsija i dečija
apsansna epilepsija. Među fokalnim epilepsijama najčešća je temporalna epilepsija sa hipokampalnom
sklerozom koja se i najčešće operativno rešava ukoliko terapija lekovima nije efikasna. Kod ovih
pacijenata interiktalno se registruju temporalni šiljci a MR mozga pokazuje hipokampalnu sklerozu
(hipotrofija i hiperintenzitet signala hipokampusa). Epilepsije uzrokovane moždanim udarima vrlo dobro
reaguju na antiepileptičku terapiju.
Kada se uspostavi dijagnoza, oko 60% bolesnika će imati dobru kontrolu napada uz redovnu primenu
antiepileptičkog leka u umerenim dozama.Ostali deo zahtevaće kombinaciju više antiepileptičkih lekova ,
operativno lečenje ili druge modalitet liječenja ( ketogena dijeta, vagus nerv stimulator). Važno je
naglasiti da su sada u upotrebi antiepileptički lekovi nove generacije kao što su Levetiracetam (Keppra),
Lamotrigin( Lamictal), Lakozamid ( Kamisadol), Pregabalin ( Lyrica) koji imaju vrlo malo neželjenih
dejstava, ne ulaze u interakciju sa drugim lekovima i ne utiču na kognitivne ( saznajne ) mogućnosti, a
mogu se primenjivati u trudnoći.dr Marija Đerković-Lakićević, neurolog, subspecijalizant epileptologije
