Prof. dr MIRKO ŠARANOVIĆ – ZA POSTCOVID PACIJENTE JE OBAVEZAN KARDIOLOŠKI PREGLED

 Koje su najčšeće bolesti  srca i da li se bolesti srca mogu prevenirati, da li i kako (ne)zdrav način života utiče na srce, te kakve posljedice na kardiovaskularni sistem ostavlja aktuelni covid19, reći će nam Prof. dr Mirko Šaranović, kardiolog Barske bolnice.
Razgovor prenosimo u cijelosti.

*Više o životnom i radnom vijeku dr Šaranovića, njegovoj edukaciji, porodičnim i životnim uspjesima –  možete pročitati u drugom biografskom intervjuu čiji link ostavljamo ispod.

Srce je jako složen organ ljudskog tijela, kako po funkciji i građi, tako i po načinu funkcionisanja. O srcu se uvijek najviše piše upravo zbog njegove kompleksnosti. Koji su to najčešći problemi srca?

-Bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti u razvijenim i zemljama u razvoju.

Ono što najviše zabrinjava je što broj obolelih neprekidno raste i ovaj trend se nastavlja iz godine u godinu.Bolesti srca obuhvataju širok spektar kardiovaskularnih problema. Veći broj bolesti i stanja spada u grupu bolesti srca. Najčešće su:

• Aritmija– abnormalnost srčanog ritma;
• Kardiomiopatija – stanje koje dovodi do otvrdnjavanja ili slabljenja srčanog mišića;
• Urođene srčane mane – su nepravilnosti srca koje su prisutne od rođenja;
• Bolest koronarnih arterija– bolest uzrokovana taloženjem masnih naslaga (obično je u pitanju mešavina masnoća, kalcijuma i različitog ćelijskog otpada poznata pod nazivom plak) u arterijama srca. Još je nazivaju i ishemijska bolest srca;
• Infekcije srca –mogu ih izazvati bakterije, virusi ili paraziti.

Da li su kardiovaskularna oboljenja češće genetskog porijekla ili veći uticaj ima način života pojedinca?
-Postoji mnogo faktora rizika za bolesti srca. Neke je moguće kontrolisati, a neke ne. Neki od ovih faktora rizika uključuju:visok krvni pritisak;dijabetes mellitus, visok holesterol i nizak nivo lipoproteina, velike gustine (HDL), „dobrog“ holesterola;pušenje;gojaznost;fizička neaktivnost…  Faktori rizika koje ne možete da kontrolišete  uključuju:porodična istorija srčanih bolesti,starost…

Kako to loš životni stil utiče na srce i kardiovaskularni sistem u cijelosti? (Ishrana, neredovan san, energetska pića…)
Izbor zdravog načina života pomaže da sprečite bolesti srca odnosno da tokom lečenja bolesti srca  sprečite komplikacije. Vaša ishrana je jedno od prvih područja koje ćete morati da promenite.

Dijeta sa malo natrijuma, sa malo masnoća, bogata voćem i povrćem može vam pomoći da smanjite rizik od pojave bolesti srca odnosno tokom tretmana bolesti. Mediteranska ishrana koja je bogata voćem i povrćem, bazirana na maslinovom ulju I ribi smatra se vrlo pogodnom. Isto tako redovno vežbanje, prestanak   pušenja kao I maksimalno redukovana upotreba alkohola, te dobar san i isključivanje iz upotrebe energetskih pića  smatra se poželjnim obrascem ponašanja ukoliko želite da izbegnete pojavu srčanih bolesti odnosno, ukoliko je već imate, da poboljšate njihov tretman .

 Da li se može vjerovati raznim alternativnim /čajnim mješavinama koje čiste krvne sudove?
-Naravno da ne, mada je ova praksa sve prisutnija nažalost.Savremena medicina ima rešenja koja su zasnovana na  naučnim dokazima i praksi, a pritom veoma uspešna,  te  mi je stoga  enigma još veća zašto ljudi pribegavaju upotrebi alternativne medicine i koriste raznorazne neproverene preparate za npr.  regulaciju arterijske hipertenzije ili za ishemijsku bolest srca.    Svedoci smo da su reklame za ove preparate opšte prisutne i nažalost  podaci iz svakodnevne prakse potvrđuju činjenicu da ih pacijenti koriste .

Koje su najčešće urođene anomalije srca i da li postoji adekvatan tretman za trajno izliječenje?
– Oko 0.8-1% novorođenčadi ima neki oblik urođenih srčanih mana. Najčešće urođene srčane mane su komorski septalni defect 25/30%, pretkomorski septalni defect 10/15%, duktus artteriosus 10%, stenoza aortnog ušća 7%, stenoza pulmonalnog ušća 7%, tertalogija Fallot 6%, transpozicija velikih krvnih sudova 4%. Tretman je najčešće   hiruški i problem je u većini slučajeva trajno rešen.

Da li je hipertenzivna kriza česta pojava i koji su razlozi njenog nastanka?
-Hipertenzivna kriza je urgentno, često životno ugrožavajuće, stanje praćeno simptomima i znacima akutnog oštećenja srca, mozga, bubrega ili oka. U osnovi poremećaja je teška, maligna (akcelerirajuća) hipertenzija, izazvana naglim, kritičnim uvećanjem vrednosti krvnog pritiska iznad 180/110 mmHg (prema nekim autorima iznad 180/120 mmHg). Kod bolesnika sa esencijalnom hipertenzijom, jedan od najčešćih uzroka akutnog hipertenzivnog stanja je nekomplijantnost bolesnika ili nagli prestanak upotrebe antihipertenzivnih lekova.

Koji su najčešći uzroci infarkta i koje posljedice ostavlja?
-Infarkt srca nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove srca koji snabdevaju krvlju srčani mišić.. Različiti činioci utiču na nastajanje infarkta miokarda, a neki od njih su tip 2. šećerne bolesti, povišeni krvni pritisak, masnoće u krvi… Na neke ne možemo uticati, a neke možemo modifikovati. Srčano tkivo u ishemiji sporije provodi električne impulse kroz srce od zdravog tkiva. Tada može doći do pojave srčanih aritmija, od kojih su najteže komorska tahikardija i komorska fibrilacija koje mogu dovesti do akutnog zatajenja srca .Najveća smrtnost od srčanog udara je u prva dva sata. Ako ishemija traje 4 do 6 sati, dolazi do izumiranja mišićnih ćelija srca. Taj deo srca ne može da se grči (kontrahuje) odnsno da obavlja svoju funkciju što u krajnjem slučaju može dovesti do srčane insuficijencije.

Koliko su kardiovaskularna oboljenja  zastupljena kod mlađe populacije?                               -Statistika pokazuje da kardiovaskularna oboljenja više ne biraju. Nekada je bilo retko, ili definitivno ređe, da se čovek mlađi od četrdesete žali na probleme . sa srcem. Danas, međutim, sve više mladih strada ili umire od infarkta i šloga. Osnovni  problem je promena stila života. Život je sve brži I ispunjen je mnogobrojnim izazovima. Stres je danas postao svakodnevan, a upravo je on jedan od najvećih faktora rizika. Zbog toga infarkt i šlog više ne štede ni mlađu populaciju

Kako stres utiče na srce?
-Sve dostupne studije ukazuju na činjenicu da je stres jedan od veoma važnih faktora rizika za pojavu srčanog udara odnosno šloga, naime postoji direktna povezanost između hroničnog stresa sa ovim kardiovaskularnim bolestima.

Da li i koliko npr. dijabetes  imaju  uticaja na srce?
–Statistika pokazuje da skoro  dve trećine ljudi sa dijabetesom ima visok krvni pritisak, a osobe sa dijabetesom imaju dva do četiri puta veću verovatnoću da obole od srčanih oboljenja ili imaju moždani udar, u odnosu na ljude koji nemaju dijabetes.

Kakav uticaj na kardiovaskularni sistem ostavljaju viroze (AKTUELNI  COVID) i da li je neophodno da svi postcovid pacijenti obave kardiološki pregled?
–Od početka pandemije osobe sa kardiovaskularnim problemima, poput visokoga krvnog pritiska, bolesti koronarnih arterija ili srčanim zastojem, znaju da su izložene većem riziku od infekcije i smrtnog ishoda. Veza između COVID-19 i stvaranja krvnih ugrušaka pojavila se kasnije, nakon što su lekari počeli  da povezuju koronavirus sa plućnom embolijom kao i moždanim i srčanim udarom. Sve je više pacijenata koji nakon infekcije Covidom 19 dolaze na kardiološki pregled zbog objektivnih tegoba koje se ogledaju u ekstremnom zamaranju odnosno pojavi lupanja srca. Svakom od njih neophodno je uraditi UZ srca I 24 h holter srčanog rada. Prerano je govoriti o tome da li su oštećenja kod pacijenata koji se oporavljaju od COVID-19 prolazna ili trajna, ali su kardiolozi ipak zabrinuti.

Za kraj, koji bi bili Vaši savjeti za očuvanje kardiovaskularnog sistema?
-Veoma je važna prevencija. Naime, ne možemo da utičemo na uzrast, pol, genetske predispozicije, ali možemo na visinu krvnog pritiska, nivo masnoće u krvi, način ishrane, održavanje idealne telesne težine, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja… Uvođenjem zdravih životnih navika drastično se snižava rizik za pojavu i komplikacije usled kardiovaskularnih bolesti.